Сећање на Леону Лабош Хајдук

Почетком године, 9. јануара, напустила нас је Леона Лабош Хајдук, особа која је највећи део свог живота посветила школарцима, њиховом образовању и васпитању.

Леона Хајдук, девојачко Лабош, рођена је 23. новембра 1935. године у Шиду, где је завршила основну школу и гимназију. Учитељску школу завршила је у Шапцу, док је Педагогију дипломирала на Филозофско-историјском факултету у Београду 1965. године.

Леона је радила као учитељица у Соту и Бачинцима, била је изабрана и за просветног саветника најпре у Међуопштинском педагошком заводу Зеница у Босни 1966. године, а затим и у Педагошком заводу Војводине у Новом Саду од 1973. године. Била је вишедеценијски члан Друштва за русински језик, књижевност и културу Нови Сад, као и сарадник Завода за уџбенике Војводине, НИУ Руске слово, и др. Написала је осам монографија међу којима су: Беркасово од Деспотовца до данас (у коауторству са супругом др Владимиром Хајдуком, 2003); Русини у Шиду Руснаци у Шидзе од 1900-1950 (2010); Топлина дела, бисери речи /Цеплосц дїлох, перли словох (2015), и друге. Такође, објавила је значајан број стручних радова из области образовања и васпитања. Дугогодишњи Леонин рад пратила је једна од њених биших ученица Ирина Папуга, педагог, те је један од припремљених текстова о Леони објављен на паону у Библиотеци.

Леона је за време свог живота поклонила Библиотеци преко 200 наслова, који се данас чувају у завичајном одељењу Библиотеке. Сваку од ових књига, Леона је својеручно потписала и уз посвету наменила Библиотеци.

Међу значајнијим признањима, добитник је Ордена заслуга за народ (1980), Плакете За срећно детињство Савеза друштава за васпитање и бригу о деци (1986), Републичке награде 25. мај за постигнуте резултате у области васпитања и образовања (1998), као и многе друге.